Црква Рождества Пресвете Богородице | Димитровград | Почетна

ЦРКВА РОЖДЕСТВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ДИМИТРОВГРАДУ

 

Пре више од једног века, група богонадахнутих житеља Димитровграда (који је тада био у саставу Бугарске и носио своје старо име - Цариброд), решила је да у свом граду постави путоказ за Царство Небеско. То нимало није било лако јер је тадашње становништво било крајње сиромашно и није имало снаге да оствари своју велику жељу. Међутим, милошћу Божјом, идеја о подизању градске цркве је 1888. године ипак почела да се полако остварује. Тада је градски Општински савет донео решење о изградњи и притом именовао надлежну комисију од дванаест чланова, што нимало није било случајно. Број светих апостола је требало да додатно мотивише чланове како би са апостолском ревношћу и самопожртвовањем кренули у мукотрпан посао. Уз много труда и зноја, подржани Божјом руком и помогнути од Софијске епархије, Бугарске кнежевине и Министарства иностраних дела и вера, успели су да поставе темељ будућег царибродског храма у пролеће, 18. маја 1890. године. Настављено је са радом и корак по корак, камен по камен, након четири године, изникао је прекрасни храм - понос нашег малог града.

У јесен, 8. новембра тог истог 1894. лета господњег по старом календару, нови Божји дом је заблистао у свој својој пуноћи. Тог дана он је свечано освећен и посвећен Пресветој Богородици и њеном Рођендану - Малој Госпојини. Познато је да је у граду у то време службовао и реч Божију људима казивао свештеник Теодор Атанасов (1831 - 1903), чији су земни остаци похрањени у црквеној порти.

Што се тиче архитектуре димитровградске цркве Рождества Пресвете Богородице она је у стилу тробродне базилике дужине 25,4м и ширине 12,7м, једноапсидна са степенасто изломљеним кровом у два нивоа. Црква има припрату над којом се изиже осмострана купола са звоником. Апсида је са посебним кровом, а од наоса се издиже још једна осмострана купола. Куполе су покривене бакарним лимом на чијим врховима су постављени метални крстови.

Иконостас и владичански престо су изузетне уметничке вредности. Изаткани су у дуборезу вештим рукама мајстора марангозије Ивана Филипова Аврамова (1834 - 1910) и његовог помоћника Нестора Алексијева Мирчевског (1873 - 1969) из села Осој које се налази у западним областима данашње Македоније. Они су своје префињено занатско умеће стекли у чувеној Дебарској резбарској школи, познатој и као Мијачка школа која је израђивала иконостасе по читавом Балкану.

Иконе на иконостасу су дело иконописца Ивана Јанева Константинова (1850 - 1917) из Петрича. На њима су сасвим читљива имена дародаваца који су негде потписани као појединци, а негде као занатска удружења: Ташко Гогов Дудин (икона Господа Исуса Христа), свештеник Теодор, поп Атанасов и Елена Презвитера (икона Рождества Пресвете Богородице), Камен Иванов и Јосиф Митин (икона Пресвета Богородице), Стамен Митов Гоендолски (икона Светог Јована), платнарски еснаф (Свети Сприридон), бакалски еснаф (Свети Козма и Дамјан), крчмарски еснаф (Свети Трифун) и терзијски еснаф (Свети Апостоли).

Током свог 120-годишњег постојања храм је више пута обнављан. Софијски окружни савет је 1912. године приложио одређену суму новца за његову поправку. Период од 1945. до 1994. године био је за Православље мученички, а за живот тадашњих свештеника Ивана Николова, Николе Павлова, Александра Ђорђевића (од 1968.) и Владимира Стефановића (од 1972. г.) - подвижнички. У време комунистичке репресије велики број житеља је почео да избагава да долази на света богослужења и причешће. Многи су чак престали и да крштавају своју децу страхујући за своја радна места и за опстанак породице. Тада су врата на главном, западном улазу била затворена, а у храм се улазило кроз јужни улаз.

Ипак, и поред свих невоља, године 1970. црквено двориште је ограђено и постављена је нова капија. Нешто касније 1974., уз велике напоре Црквене општине Димитровград, локално предузеће „Градња" је извршило поправку храма. Житељи нашег града су испунили духовну обавезу ка својим прецима и њиховој задужбини и 1997. године, када је уз помоћ и подршку верника и друштвених и приватних предузећа реновирана спољашност храма. Тада је цео храм изнова малтерисан, изграђена су нова кубета од поцинкованог лима, а она су касније покривена бакарном облогом. Највеће залагање у овој обнови показали су тадашњи директор ЈП „Комуналац" господин Емил Соколов и протонамесник Александар Ђорђевић. Године 2008. на ред је дошао и посао уређивања унутрашњости цркве: стари дрвени под је замењен гранитним плочама, фрескпописан је део олтара руком димитровградског уметника Миће Митића, инсталирано је парно грејање и замењена комплетна столарија - око чега се нарочито потрудио протонамесник Војкан Радовановић, уз финансијску помоћ Министарства вера Републике Србије.

Данас, на 120-и рођендан наше цркве, потребно је да се сетимо наших предака који су добро знали да се изградњом и обнављањем светиње, изграђује и обнавља човечија душа. Они су нам оставили у аманет овај дивни храм као својеврсни спменик њиховог богољубља и побожности, споменик који ми не требамо да заборавимо и занемаримо. Богородична црква у Цариброду је украшена дивном архитектуром, дивним дуборезом, иконописом, али њен најлепши украс, ипак, јесу људи који у њој често долазе и налазе извор сваке утехе, мира и радости. Нека би дао Бог да, молитвама наше заштитнице Богомајке, таквог и таквих украса буде што више. Тада ће и сваки други бољитак и напредак да се умноже у нашим обитељима и нашем вољеном граду.


Иконостас и владичански престо су изузетне уметничке вредности. Изаткани су у дуборезу вештим рукама мајстора марангозије Ивана Филипова Аврамова (1834 - 1910) и његовог помоћника Нестора Алексијева Мирчевског (1873 - 1969) из села Осој које се налази у западним областима данашње Македоније. Они су своје префињено занатско умеће стекли у чувеној Дебарској резбарској школи, познатој и као Мијачка школа која је израђивала иконостасе по читавом Балкану.

 

Иконе на иконостасу су дело иконописца Ивана Јанева Константинова (1850 - 1917) из Петрича. На њима су сасвим читљива имена дародаваца који су негде потписани као појединци, а негде као занатска удружења: Ташко Гогов Дудин (икона Господа Исуса Христа), свештеник Теодор, поп Атанасов и Елена Презвитера (икона Рождества Пресвете Богородице), Камен Иванов и Јосиф Митин (икона Пресвета Богородице), Стамен Митов Гоендолски (икона Светог Јована), платнарски еснаф (Свети Сприридон), бакалски еснаф (Свети Козма и Дамјан), крчмарски еснаф (Свети Трифун) и терзијски еснаф (Свети Апостоли).


ЦРКВА

У јесен, 8. новембра 1894. лета господњег по старом календару, нови Божји дом је заблистао у свој својој пуноћи. Cвечано освећен и посвећен Пресветој Богородици и њеном Рођендану - Малој Госпојини.

опширније

ИКОНОСТАС

Иконостас и владичански престо су изузетне уметничке вредности. Изаткани су у дуборезу вештим рукама мајстора марангозије Ивана Филипова Аврамова (1834 - 1910) и његовог помоћника Нестора Алексијева Мирчевског

опширније

Уколико имате могућности помозите нам својим прилогом и заједничким снагама уз Божију помоћ рестаурирамо и заштитимо наш иконостас .




* Obavezna poљa.

/